Latinka Perović

Komentar Latinke Perović na prikaz knjige „Jugoslavija iz istorijske perspektive“ Ive Banca

Beograd, 23. oktobar 2018.

Nepovoljni utisci i mišljenja prof. Ive Banca o knjizi „Jugoslavija u istorisjkoj perspektivi“ nisu me toliko pogodili koliko su me iznenadili. Najviše zbog tona.

Banac je razumeo da smo pisali imajući u vidu neku novu Jugoslaviju. A mi smo polazili od toga da Jugoslavija pripada istoriji i pokušali da objasnimo s kakvim su perspektivama u nju ušli različiti narodi.

Banac kaže da nema argumenta da su današnjie države gore od Jugoslavije. Nismo pravili uporedjenja ali ni previdjali da ljudi, naročito mladi, u njima ne vide perspektivu. U svima se govori o demografskoj drami.

Nismo radili ni pod čijim uticajem. Ministarstvo spoljnih poslova SRN je finansijski pomoglo projekat Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Njihov jedini motiv je bio da pomognu razgovor medju istoričarima bivše Jugoslavije u atmosferi dubokog nepoverenja, pa i neprijateljstva.

Na ove Bančeve utiske, koji se meni čine netačnim, na neke njegove pribedbe treba naravno obratiti pažnju. Pre svega na one koje se odnose na rad uredništva (aparat, rezimei, registri). Nedopustive materijalne greške. To što je jedna nevladina organizacija realizovala projekat, a ne profesionalna institucija, ne pravda uredništvo.

Zatim, neke teme su zaista, na štetu celovite slike izostale (položaj žene, iseljavanje i u prvoj i u drugoj Jugoslaviji, emigracija). Posebno, Rezolucija IB-a 1948. godine. Kada je o tome počelo da se govori, nametnuo se golootčki narativ. Očigledno da nije bilo istraživanja. Ove godine obeležena je 70. godišnjica dogadjaja uz samo juednu knjigu (u Sarajevu, knjiga raifa Dizdarevića) i jednu tribinu u Novom Sadu (Univerzitet „dr Lazar Vrkatić“).

Nadala sam se da će ova tema, uz komunističko razdoblje Jugoslavije biti izučavana u pravcu kojeg je sam Banac sugerisao u svojoj studiji „Život i djelo Mike Tripala“ u knjizi Tripalo, Zagreb, 1996.

Stoji Bančeva primmedba da se nije govorilo o jugoslovenskom nacionalizmu. U otporu njemu je, pored ostalog, ubrzana nacionalna integracija jugoslovenskih naroda. Ipak, najmanje smo govorili o nacionalizmu „šovinističke inteligencije“ u svim balkanskim zemljama. Ona je (to mogu sa sigurnošću da kažem) uobličila ideologiju neponavljanja zapadnoevropskog puta. To jest: razvoj bez liberalizma i kapitalizma. S tim u vezi i ideju složene države (autonomija, federacija, konfederacija). Ta je ideologija odredjivala odnose u Jugoslaviji, danas odnos prema Evropskoj Uniji, ali i odnose unutra država koje su nastale na ruševinama Jugoslavije.

Dugo poznajem Iva banca, čitala sam njegove knjige, saradjivala sa njim i više puta razgovarala u Zagrebu, Dubrovniku, Beogradu. Ne smatram da ga je bilo šta obavezivalo na blagonaklon odnos prema knjizi „Jugoslavija u istorijskoj perspektivi“ (posle njegovih utisaka i mišljenja, čini mi se da bi naslov „Jugoslavija iz istorijske perspektive“ bio adekvatniji njenom sadržaju) ali me je neprijatno iznenadila neka njegova zlovolja i naročito ton: komentarisanje kolega „s visine“. Oni to, kako vidim iz njihovih reakcija, odbijaju. S razlogom koji ima pokriće u njihovom radu i profesionalnoj doslednosti.